4. Šta su to pra-ljudi? (Stefan)
Veruje se da je to zajednički predak čoveka i šimpanze, koji je živeo pre oko 6 miliona godina. Šimpanza i čovek inače, imaju 98% istovetnih gena. Australopitecus afarensis je najpoznatiji od prastarih homonida. Imao je mozak veličine oko 35% sadašnjeg ljudskog mozga, i bili su visoki oko 1,2 - 1,4 m. Živeli su u savani, i bili najsporiji primati od svih životinja koje su tamo živele. Od Australopitekusa je nastao Homo Habilis koji je bio sposoban da od kamena, kostiju i drveta napravi sebi oruđe. Homo habilis je živeo pre oko 2,5 miliona godina, do 1,8 miliona godina, u doba Plaistocena. U Tanzaniji i Istočnoj Africi su nađeni njihovi fosili. H.h. je bio nizak i vrlo dugačke ruke, ali mu je čeoni deo bio razvijeniji od australopitekusa. Posle njega dolazi Homo ergaster (koji je već koristo neku vrstu primitivne sekire), koji je predak Homo Erektusa za kojeg se veruje da je neposredna preteča današnjeg čoveka. Njegova lobanja je više nalikovala našoj i zubi su mu bili manji nego kod homo erektusa.
Veruje se da je živeo od pre 1,8 miliona godina do pre otprilike 300,000 godina. Njegov mozak je bio veličine 75% sadašnjeg ljudskog mozga. Bio je visok oko 1,80m. Homo erektus je već osnivao zajednice, i oruđa su mu bila razvijenija od h.h. veruje se da je bio sposoban da kontroliše vatru. Nađeno je dosta nalazišta fosila homo erecktusa (najpre u Indoneziji - "čovek sa Jave", zatim u Francuskoj, itd.). Od homo erektusa nastaju kasnije manje podgrupe, ali svi su oni već dosta nalik homo sapiens - sadašnjem čoveku.
