7. Kako to da se možemo gledati u ogledalu? (Sergej)
Prvo je potrebno razumeti delovanje svetlosti na površinu. Mi vidimo svet oko nas zahvaljujući rasipanju svetlosti, odnosno sposobnosti nekog predmeta da odbija (reflektuje) svetlost. Što je neki predmet glatkiji, to se svetlosni zraci od njega odbijaju ravnomernije, gotovo paralelno, dok se kod „hrapavih” predmeta svetlost odbija na sve strane. Pojam „hrapavosti” ne treba uzeti bukvalno. Na primer, običan list papira i smirgl-papir očito nisu jednako hrapavi, ali svetlost se od obe vrste papira odbija po istom pravilu, odnosno odbija se neravnomerno na sve strane. Razlika je samo u tome što je površina običnog papira mnogo finija od smirgl-papira, jer su izbočine na običnom papiru veoma male pa on deluje gotovo glatko. Što je neki materijal glatkiji, to više odbija svetlost u istom pravcu, tako da je moguće videti i okolne predmete. Takve površine su na primer metalne površine (kada su ispolirane), ledene površine, staklo, voda, površina stola (ako je lakiran) itd. Dakle svaki predmet koji ima glatku površinu može da posluži kao neka vrsta ogledala.
Ogledalo je u stvari obično staklo. A kao što svi znamo, iako se u staklenim prozorima možemo ogledati, to baš i nije tako lako. Razlog tome je što obično staklo, iako glatke površine i zbog toga odbija svetlost, ima strukturu koja dozvoljava da svetlost nesmetano prolazi kroz njega. Zbog toga najveći deo svetlosti prođe kroz staklo, a samo manji deo se odbije (reflektuje). U ogledalu možemo da se vidimo zahvaljujući tankom sloju olova premazanom samo sa jedne strane, i takozvanoj moći refleksije svetlosti. Pošto olovo ne propušta svetlost (čak ni rengenske zrake) celokupna količina svetlosti koja padne na staklo se i odbije od njega, i mi tako vidimo svoj odraz. U današnje vreme se za premaz više ne koristi olovo, pošto je otrovno, već se umesto njega koriste premazi različitih metala, koji takođe imaju veliku gustinu, ali nisu opasni po okolinu.
Ogledalo je u stvari obično staklo. A kao što svi znamo, iako se u staklenim prozorima možemo ogledati, to baš i nije tako lako. Razlog tome je što obično staklo, iako glatke površine i zbog toga odbija svetlost, ima strukturu koja dozvoljava da svetlost nesmetano prolazi kroz njega. Zbog toga najveći deo svetlosti prođe kroz staklo, a samo manji deo se odbije (reflektuje). U ogledalu možemo da se vidimo zahvaljujući tankom sloju olova premazanom samo sa jedne strane, i takozvanoj moći refleksije svetlosti. Pošto olovo ne propušta svetlost (čak ni rengenske zrake) celokupna količina svetlosti koja padne na staklo se i odbije od njega, i mi tako vidimo svoj odraz. U današnje vreme se za premaz više ne koristi olovo, pošto je otrovno, već se umesto njega koriste premazi različitih metala, koji takođe imaju veliku gustinu, ali nisu opasni po okolinu.
