1. Da li blizu zemlje postoje crne rupe?
1. Crna rupa se definiše kao prostorno-vremenski region iz kojeg je beg u okolni prostor svemira nemoguć. Gravitaciono polje crne rupa je toliko snažno da mu ništa ne može pobeći - čak ni svetlost. Postojanje crnih rupa je matematički dokazano, i potvrđeno astronomskim proučavanjem ponašanja X zraka. Pretpostavlja se da oko crnih rupa postoji zračenje u astrofizici definisano kao Houkingova radijacija.
Crne rupe je teško zamisliti ali pokušajmo: zamislimo nebesko telo čiji je prečnik petsto puta veći od prečnika našeg Sunca, a pritom je iste gustine. Kada bi takvo telo padalo sa beskonačne visine, ono bi razvilo brzinu veću od brzine svetlosti, pa bi samim tim bilo nevidljivo (ako je nešto brže od svetlosti - svetlost ne može da ga stigne, tj. da ga osvetli = nevidljivo je), isto tako, sva svetlost koju to telo emituje bila bi privučena unazad gravitacionim poljem samog tela.
Crna rupa u stvari predstavlja gravitacioni kolaps kod nekih jako velikih nebeskih tela, dosta većih nego što je Sunce. Smatra se da je pogrešna predstava da crne rupe "usisavaju" sve u sebe - objekti mogu orbitirati oko crnih rupa beskonačno, i da uvek ostanu na istoj udaljenosti. Kao rezultat tolikih privlačenja nastaje velika količina radijacije. U njenoj blizini bi se osećao vremensko-prostorni poremećaj. Za udaljenog posmatrača, činilo bi se da objekat koji se približava crnoj rupi, postepeno usporava. Prema istraživanjima od 1980 godine, postoje crne rupe oko centra mnogih galaksija, uključujući i Mlečni put. Supermasivna crna rupa (čija je masa bar 100000 veća od mase Sunca) u galaksiji Mlečni put se nalazi na lokaciji Strelac A.
Dijametar naše galaksije je oko 100000 parseka. Ta velika crna rupa se nalazi u njenom središtu. Naša planeta je udaljena 2/3 puta od središta galaksije, što znači da smo udaljeni oko 66000 parseka od crne rupe. 1 parsek iznosi 3.08568025 × 1016 metara, tj. 3.261630751 svetlosnih godina. To znaci da je crna rupa na otprilike 215160 svetlosnih godina daleko.
Crne rupe je teško zamisliti ali pokušajmo: zamislimo nebesko telo čiji je prečnik petsto puta veći od prečnika našeg Sunca, a pritom je iste gustine. Kada bi takvo telo padalo sa beskonačne visine, ono bi razvilo brzinu veću od brzine svetlosti, pa bi samim tim bilo nevidljivo (ako je nešto brže od svetlosti - svetlost ne može da ga stigne, tj. da ga osvetli = nevidljivo je), isto tako, sva svetlost koju to telo emituje bila bi privučena unazad gravitacionim poljem samog tela.
Crna rupa u stvari predstavlja gravitacioni kolaps kod nekih jako velikih nebeskih tela, dosta većih nego što je Sunce. Smatra se da je pogrešna predstava da crne rupe "usisavaju" sve u sebe - objekti mogu orbitirati oko crnih rupa beskonačno, i da uvek ostanu na istoj udaljenosti. Kao rezultat tolikih privlačenja nastaje velika količina radijacije. U njenoj blizini bi se osećao vremensko-prostorni poremećaj. Za udaljenog posmatrača, činilo bi se da objekat koji se približava crnoj rupi, postepeno usporava. Prema istraživanjima od 1980 godine, postoje crne rupe oko centra mnogih galaksija, uključujući i Mlečni put. Supermasivna crna rupa (čija je masa bar 100000 veća od mase Sunca) u galaksiji Mlečni put se nalazi na lokaciji Strelac A.
Dijametar naše galaksije je oko 100000 parseka. Ta velika crna rupa se nalazi u njenom središtu. Naša planeta je udaljena 2/3 puta od središta galaksije, što znači da smo udaljeni oko 66000 parseka od crne rupe. 1 parsek iznosi 3.08568025 × 1016 metara, tj. 3.261630751 svetlosnih godina. To znaci da je crna rupa na otprilike 215160 svetlosnih godina daleko.
